Kada god se pokrene neka priča oko dizajna logotipa, obavezno se nađe neko ko pomene kako je Nike logotip napravljen za samo 35 dolara. I tu se obično završi cela priča. Međutim, priča je daleko kompleksnija od samo toga. Da bismo shvatili neke pojmove oko brendiranja i vrednosti dizajna moramo da se bolje upoznamo sa celom pričom. Priča o nastanku logotipa Nike datira sa početka 1970. godine, ali je zapravo cela priča oko pokretanja brenda Nike krenula dosta ranije. Naime, od 1960. godine kada je Fil Najt (Phil Knight), koji se tada amaterski bavio trčanjem, napravio prve korake u kreiranju buduće imperije, bilo je potrebno 8 godina da bi se došlo do kreiranja samog Nike logotipa. U to vreme Fil je bio student koji se bavio preprodavanjem patika na crno, i nije ni bio svestan da će jednog dana njegov biznis prerasti u jedan od najvećih svetskih brendova.

Filov izbor za prodajom sportske obuće nije bio slučajan. On jeste bio sportskog duha, voleo je trčanje i bio zainteresovan za nove sportske proizvode. U to vreme tržište sportske obuće nije bilo toliko raznoliko. Tržištem je vladao uglavnom Adidas, o čijem nastanku logotipa smo pričali ranije, kao i neke jeftinije i neudobne patike. Najt je ozbiljnije razmišljao o širenju svog biznisa i prodaji ozbiljnije sportske opreme, te tako došao na ideju da povuče povoljnu robu iz Japana, kao glavnog snabdevača sportske obuće i plasira je na tržištu Amerike. Fil je 1962. godine otišao u Japan, i napravio ugovor sa japanskom lokalnom firmom da bi već godinu dana počeo sa prodajom proizvoda na tlu Amerike. U to vreme njegov brend je nazvan Blue Ribbon Sports, u to vreme poznatije kao Tajgerice. Uskoro je njegov biznis počeo da raste, i on je želeo da više pažnje posveti svom vizuelnom imidžu, ali i samom brendu, koji bi imao kraći i lako pamtljiviji naziv.
Tako je došao na ideju da na preporuku svoje koleginicije Džef Džonson, koja je sanjala grčku boginju Niku, iskoristi sam naziv za svoj brend, kao Nike. Tako se Fil, u to vreme još uvek i sam student obratio za pomoć svojoj koleginici sa fakulteta, studenktinji Karolin (Carolyn Davidson), da mu pomogne da urade logotip. Fil joj se već obraćao za neke dizajnerske usluge sa vremena na vreme kada je pokrenuo biznis i oni su već sarađivali. Fil je želeo da sam logotip reflektuje vrednosti kao što su dinamika, snaga, brzina, dobra vizuelna percepcija i razlika u odnosu na druge poznate brendove.
Postoji urbana legenda koja kaže da je navodno sam oblik štiklira zapravo došao iz sasvim spontanog gesta dizajnerke koja je u besu što joj se ništa nije svidelo od ideja želela navodno da diskvalifikuje to rešenje, pa je povukla crtu rukom preko naziva, kao da želi da prekriži rešenje. Ipak, za one koji shvataju dizajn i vizuelnu komunikaciju, sam taj oblik najviše podseća na stilizovano krilo skulpture boginje Nike sa Samotrake, što je i sama Carolin tvrdila. Fil nije bio u početku zadovoljan tim rešenjem i odbacio ga je, a Karolini platio za to samo 35 dolara, tek da ima neko pokriće za uložen trud. Rekao je da to nije ono što je želeo. Ipak, usvojio je taj logotip, sa tim piktogramom koji je kasnije postao svetski poznati sinonim za kvalitet.

Sama Karolin je dobila kasnije i posebno priznanje Nike kompanije, kao i 500 deonica same kompanije, i to je bila velika nagrada za ono što je uradila. Sama vrednost deonica nije poznata, ali se danas procenjuje na oko milion dolara. Ipak, ono što je najbitnije, Nike logotip nije učinio samu kompaniju poznatom i vrednom, već je to bilo suprotno, kompanija je svojim radom i razvitkom, konstantim ulaganjem u marketing postala poznata, sa samim logotipom koji je uz pomoć svoje jednostavnosti postao poznat.

Sam logotip je kasnije pretrpeo više modifikacija. Pre svega je simbol štiklira izdvojen od same tipografije, da bi bio bolje čitljiv. Na kraju, pošto je dobro promovisan jakim marketingom počeo da se upotrebljava i samostalno, kao prepoznatljiv, zaštitni znak kompanije.